Обележен Светски дан превенције самоубиства

Обележен Светски дан превенције самоубиства

Поводом обележавања Светског дана превенције самоубиства – 10. септембра, Специјална болница за психијатријске болести ,,Ковин“ организовала је у болничкој библиотеци едукативна и интерактивна радионица за пацијенте, под овогодишњим слоганом ,,Стварање наде кроз акцију“. Светски дан превенције самоубиства прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверена средства која ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.

,,Особе које имају дијагнозу неког психијатријског поремећаја живе са стигмом коју она са собом носи, што понекад може да представља терет већи и од самог психичког поремећаја. Депресију карактеришу осећања безвредности, безуспешности, безнадежности и као таква, за појединца који се са њом суочава представљају извор бола и патње. Под теретом ових осећања и због тога што не виде излаз, поједине особе се одлучују на самоубиство. Зато су неопходни помоћ и подршка и здравствених стручњака и шире друштвене заједнице“ изјавила је в. д. директора др Јованка Петровић, специјалиста психијатрије.

Тим психолога СБПБ ,,Ковин“ спремио је бројне психолошке и креативне садржаје о темама из области менталног здравља, о начинима на које можемо помоћи себи или особи која пати, као и о препорукама Светске здравствене организације, принципима пружања стручне помоћи и подршке.

Пацијенти су активно учествовали у дискусији, са својим предлозима и коментарима. Кроз предавање имали су могућност и да изнесу своја искуства, да разговарају са стручњацима из области менталног здравља, као и да пронађу подршку у побољшању менталног здравља.

Предавање је одржано уз поштовање прописаних епидемијских мера.

Према последњим подацима Светске здравствене организације сваких 40 секунди неко у свету одузме себи живот, а четврти водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година је управо самоубиство.

Подсетимо, стручни тим лекара, психолога и психијатара СБПБ ,,Ковин“ пружа психо-социјалну подршку путем СОС линије 0800/001-002 у оквиру Покрета за борбу против депресије ,,Несаломиви“.


 

Превенција самоубиства

Самоубиство или суицид (лат. sui - себе, occidere – убити) активни је или пасивни аутодеструктивни поступак којим човек свесно и намерно одузима себи живот, без обзира на мотив. У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству, као и све врсте самопoвређивања. Самоубиство је на десетом месту водећих узрока смрти на светском нивоу (око 1.5% свих смртних случајева).

Уопштено, мушкарци су под већим ризиком од покушаја самоубиства него жене (око четири пута је већи ризик). Самоубиство је чешће код старијих мушкараца. Међутим, број нефаталних покушаја самоубиства четири пута је већи код жена, а чешћи су и код младих адолесцената. Иако нису фатални, ови покушаји самоубиства могу довести до тежих повреда и трајне онеспособљености. Вероватноћа да неко изврши самоубиство је виша код особа са ранијим покушајима. Самоубиство се сматра великом трагедијом за чланове породице, родбину и околину.

Повишен ризик од самоубиства среће се код особа које пате од менталних поремећаја: укључујући депресију, биполарни поремећај, поремећаје из спектра аутизма, схизофренију, поремећаје личности, анксиозне поремећаје, поремећаје импулса са нагласком на патолошко коцкање, злоупотребу супстанци (поготово алкохол и бензодиазепини који могу довести до слабије контроле импулса). Ризик је повишен и код особа са физичким поремећајима, као што су синдром хроничног умора, хронични бол, канцер (који двоструко повећава ризик од самоубиства!), као и код особа са нихилитичким уверењима („Ништа нема смисла, па ни живот“). Трауматизоване особе, жртве злостављања, малтретирања и предрасуда показују повишени ризик од самоубистава.

Поред индивидуалних фактора, на повишену стопу самоубистава утицај имају и неодговорни и сензационалистички медији који умеју да романтизују или уздижу самоубиство, несразмерно често извештавају о њима, уз давање детаљних описа начина на који је самоубиство извршено. У садејству са бројним горенаведеним факторима, такво извештавање може навести особу да начини трагични корак.

Психолози и психијатри СБПБ „Ковин“ увелико пружају подршку грађанима путем једног таквог СОС телефона (који је наведен на крају овог текста) и опште је искуство да такав контакт може у датом тренутку умирити особу. Међутим, потребно је искористити дату прилику и упознати особу под ризиком са тиме које даље кораке може предузети. Пре свега, потребно је да се обрате стручњаку из области менталног здравља, а који ће пружити даљу помоћ у виду пажљиво планираног третмана и праћења. Поготово је потребно пажљиво пратити особе које већ пате од менталних поремећаја.

Психолози и психијатри су обучени да у међусобној сарадњи успешно помогну особама под повишеним ризиком од самоубиства. Доступни су фармаколошка терапија коју психијатри пажљиво планирају према сваком појединцу посебно, као и различити облици психотерапије и психосоцијалне подршке чије ефекте психолози пажљиво прате. Садејство различитих, али међусобно допуњујућих облика помоћи, битно је за ефикасност превенције самоубистава.

Такође, примарни здравствени радници и сарадници треба да буду едуковани у смислу развијања посебне сензитивности на знаке који упућују на повишен ризик од самоубиства код појединаца; Такође је потребно, на нивоу целог становништва, развијати осећај за то када друга особа „испада из колосека“. Да не посежемо за „готовим“, стереотипним решењима: „Треба да тренираш“; „Иди ради нешто“; „Клин се клином избија“; „Изађи мало“ „Издржи“…

Развоју сензитивности становништва можемо се посветити од ранијих узраста, те је потребно размишљати о организацији програма у школама који ће млађој популацији на пригодан начин приближити знаке повишеног ризика од самоубиства, као и кораке које могу да предузму уколико исте препознају код других, али и код себе. За неговање сензитивности битна је и сарадња медија који морају преузети одговорност за коректно и критичко извештавање.

С обзиром на то да самоубиство често може бити имуплсивне природе, то јест да особа услед тренутног неиздржљивог стања може наудити себи без претходног планирања, околина и породица особе, па и особа која пати (и свесна је своје патње и неиздржљивости), треба да буду спремни да из своје околине уклоне средства која могу довести до самоубистава (опасне хемикалије, оштри предмети и слично).

Ипак, обраћање стручним лицима је кључан корак у превенцији самоубиства, и охрабрујемо све особе које препознају код себе знаке о којима смо причали да то и ураде. Желимо да помогнемо, јер самоубиство оставља трајне ожиљке на целокупном друштву, породици и појединцима. За помоћ се можете обратити:

  • Специјална болница за психијатријске болести ,,Ковин“: 013/302-222;
  • Национална СОС линија за превенцију суицида: 011/7777-000;
  • ,,Несаломиви“ – покрет за борбу против депресије: 0800-001-002

 

prezsdpsmbПреузми презентацију