Служба других специјалистичких делатности

Саветовалиште за подршку жртвама насиља


Сваки облик насиља, односно сваки поступак који доводи до наношења штете или патње физичке, менталне или сексуалне природе, претње таквим поступцима, принуда и други облици ограничавања слободе представљају насиље.

(Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације људи, који је Република Србија ратификовала 1981. године).

Услуге Саветовалишта у Специјалној болници ,,Ковин“ подразумевају тимску, психолошко – психијатријску помоћ намењену особама које су претрпеле или трпе неки вид насиља и које су због тога имају одређене последице.

Кроз свој рад Саветовалиште доприноси:

  • Заштити жртава свих облика насиља;
  • Информисању жртава насиља о облицима насиља;
  • Информисаности и заштити жртава мобинга;
  • Континуираном унапређењу сарадње са институцијама, установама и организацијама које пружају подршку жртвама и раде на сузбијању насиља;
  • Охрабривању жртава да пријаве насиље и поведу поступак против насилника;
  • Смањењу учесталости насиља у породици, нарочито оног са тешким последицама, превентивним радом са члановима породице;

Циљ рада Саветовалишта је: 

  • Прекидање/заустављање сваког облика насиља и заштита жртве;
  • Оснаживање жртву насиља пружањем психолошко - психијатријске помоћи и социјалне подршке;
  • Социјална рехабилитација у циљу оспособљавања за нови начин живота без насиља;
  • Промотивни рад на промени ставова јавности према насиљу над вулнерабилним популацијама (жене, деца, особе са инвалидитетом, националне мањине);

Посебну пажњу Саветовалиште посвећује женама жртвама насиља, као посебно вулнерабилној групи, код којих је дошло до психичких последица насиља, али и лицима са менталним сметњама, које су неретко, управо због примарног психијатријског поремећаја, биле стигматизоване и трпеле неки од видова насиља.

У свом раду Тим саветовалишта користи савремена достигнућа психијатријско – психолошке теорије и праксе, психотерапијске и фармакотерапијске модалитете лечења и социјалне подршке.

Сви чланови Тима су завршили акредитовану обуку у оквиру пројекта “Заустави – заштити – помози” Покрајинског секретаријата за здравство - Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у АП Војводини.

Тим Саветовалишта

Мр сци.мед. др Снежана Ђорђевић, специјалиста психијатрије
Др Станислава Кијац, специјалиста психијатрије
Анђела Петровић, дипломирани психолог
Ивана Ћесаровић, дипломирани социјални радник


Контакт

Телефон: 013/302-220


Облици насиља


1. ФИЗИЧКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Физичко злостављање служи успостављању контроле над жртвом. Оно подразумева све врсте нежељеног физичког контакта без обзира на то да ли изазива физички бол или повреде. Може бити усмерено ка жртви, деци, члановима породице или вољенима. Жена која мења понашање из страха од физичког напада од стране партнера је жртва физичког насиља чак и ако се напад није догодио. Неки примери физичког злостављања су:

  • Гурање
  • Ударање
  • Спутавање/ лишавање слободе
  • Шамарање
  • Чупање косе
  • Ударање шаком
  • Уједање
  • Дављење
  • Бацање ствари
  • Претње физичким насиљем

2. СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Овај начин злостављања посебно је тежак за разумијевање због забуне коју можемо имати у тумачењу брачних дужности супруге. Важно је упамтити да наша тијела припадају нама и да је одлука да их делимо без присила, претњи, оптужби или беса само на нама.

  • Опхођење према жени као према сексуалном објекту
  • Подсећање на дужности партнерке као супруге како би пристала на секс
  • Непоштовање партнеркине жеље да не ступи у сексуални однос
  • Критиковање начина на који партнерка упражњава секс
  • Вређање партнерке и називање погрдним именима као што је “курва”
  • Приморавање да скинете одећу пред њим или другим особама
  • Приморавање партнерке на секс са њим или са другим особама
  • Приморавање партнерке на секс након што је ударио или се лоше опходио према њој
  • Буђење партнерке ради секса, без поштовања њених жеља
  • Кажњавање партнерке сексуалном апстиненцијом

3. ЕМОЦИОНАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Емоционално злостављање огледа се у разним облицима понашања која чине да се жртва осећа уплашеном, безвредном и беспомоћном. Што јој насилник више нарушава самопоуздање, жртва све више зависи од њега.

  • Игнорисање партнеркиних осјећања
  • Омаловажавање и исмевање партнеркиних уверења, религије, расе, етничке групе, имиграционог статуса, културе, обичаја и интересовања.
  • Кажњавање партнерке неиспољавањем љубави према њој или дјеци
  • Непоштовање партнеркиног труда или рада
  • Константно критиковање партнерке
  • Вријеђање партнерке
  • Понижавање партнерке приватно и у јавности
  • Шпијунирање партнерке
  • Невредновање партнерке
  • Оптуживање партнерке за неверство
  • Оптуживање партнерке да има љубавника или испољавање љубоморе ако не жели да има секс
  • Претња напуштањем
  • Изрицање лажи о партнерки или њеној породици


4. ЗАСТРАШИВАЊЕ И ПРЕТЊЕ

Насилник може користити одређене типове понашања да створи страх, несигурност и наметне послушност партнерки.

  • Коришћење изгледа, гестова или радњи које изазивају страх
  • Ломљење ствари
  • Повређивање љубимаца да би уплашио партнерку
  • Претња повређивањем или убиством некога кога партнерка познаје или цени
  • Показивање оружја или других предмета као знак упозорења или слања поруке
  • Претња самоубиством ако партнерка изрази намеру да га напусти
  • Изјављивање да никад неће пустити партнерку да оде
  • Уништавање или сакривање важних имиграционих или идентификационих докумената


5. ИЗОЛАЦИЈА

Последице изолације могу бити разорне. Када је жртва изолована, губи контакт са породицом, пријатељима и било ким ко би јој могао понудити помоћ или подршку. Такође, њена породица и пријатељи могу се окренути против ње или престати да је подржавају.

  • Започињање свађа кад партнерка жели да посети пријатеље
  • Вређање партнеркине породице и пријатеља
  • Изазивање осећаја кривице код партнерке када није с њим
  • Приморавање партнерке да пита за дозволу када жели да изађе
  • Одбијање да се брине о деци када партнерка жели да изађе
  • Изазивање партнеркиног кашњења на посао, доводећи је у ризик добијања отказа
  • Контролисање употребе аута
  • Закључавање партнерке у стан или у собу
  • Забрањивање партнерки да разговара са породицом и пријатељима
  • Забрањивање партнерки да научи језик заједнице у којој живе


6. КОРИШЋЕЊЕ ДЕЦЕ ИЛИ ДРУГИХ ВОЉЕНИХ ОСОБА

Претња повређивањем неког кога волимо је још један начин на који насилници стичу контролу. Насилници знају да су многе жртве спремне да пате да би заштитиле неког кога воле.

  • Претња киднаповањем или одвођењем деце ван земље
  • Недозвољавање партнерки да одведе децу у посету њеној домовини
  • Претња да ће пријавити децу имиграционој служби и да ће она бити депортована
  • Кажњавање деце и претња кажњавањем деце када је љут на партнерку
  • Називање партнерке “лошом мајком”
  • Партнер говори деци да је у затвору/да иде у затвор зато што је њихова мајка љута на њега
  • Одбијање да помогне у бризи о дјеци
  • Коришћење деце да би партнерки наметнуо осећај кривице


7. ЕКОНОМСКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Злостављане жене које су финансијски контролисане или имају ограничен приступ финансијама трпе економско злостављање.

  • Контролисање приступа новцу
  • Изостављање партнеркиног имена са банковног рачуна или рачуна за ствари које су купљене заједничким средствима
  • Доношење свих важних финансијских одлука без консултовања партнерке
  • Одузимање партнеркине плате или продавање њених ствари
  • Захтевање од партнерке да остане на послу или да нађе посао
  • Захтевање од партнерке да ради
  • Претне и уцењивање пријављивањем имиграционим службама ако партнерка ради “на црно”, са лажним документима или без докумената
  • Забрањивање партнерки да ради, похађа обуку за посао или да се школује


8. ПОРИЦАЊЕ, ОКРИВЉИВАЊЕ И ЗАНЕМАРИВАЊЕ

Ове тактике чине да се жена осећа нестабилном и кривом због оног што се дешава. Оваквим понашањем ствара се окружење у ком се игноришу осећања, мисли и потребе.

  • Партнер говори жени да је не би ударио да га није испровоцирала
  • Говори да се злостављање никад није десило, да није битно, да партнерка претерује
  • Говори јој да она то и заслужује


9. КОНТРОЛИСАЊЕ ПУТЕМ “ЗАШТИТЕ” И БРИГЕ

  • Неки насилници користе речи као што су “брига” и “заштита” као начин контроле, наглашавајући да “партнеркини поступци имају посљедице”.
  • Не воли кад партнерка није код куће
  • Брине и све време жели да зна где се партнерка налази
  • Уходи партнерку
  • Зове телефоном или долази на партнеркино радно место да би се уверио да је све у реду
  • Купује ствари тако да партнерка не мора да излази напоље, или стално иде са њом
  • Саветује партнерку како да се облачи, понаша и шта да ради како нико не би лоше говорио о вама

У питању је злостављање, чак иако . . .

  • се инциденти физичког злостављања чине небитним у односу на оне о којима сте читали, слушали или које сте видели на телевизији. Нема ,,бољег или ,,горег облика физичког злостављања; гурање, на примјер, може резултовати озбиљним повредама.
  • су се инциденти физичког злостављања догодили једанпут или двапут у току трајања везе. Изучавања су показала да ће партнер који вас је једанпут физички повредио вероватно наставити да вас повређује.
  • су физички напади престали онда када сте ви постали пасивни и одустали од права да се изразите онако како желите, да се крећете слободно и срећете са другим људима и да доносите одлуке. Одустајање од ваших права као особе и партнера у замену за изостајање напада не представља победу.
  • није било никаквог физичког облика насиља. Многе жене бивају емотивно и вербално нападнуте. Ово може бити једнако застрашујуће и често је компликовано за разумијевање.

Важни линкови

https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/201811/Opsti%20protokol%20nasilje%20u%20porodici.pdf

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_protokolu_postupanja_u_ustanovi.html

https://www.zzjzsombor.org.rs/2017/01/%D0%B7%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B7%D0%B8/

https://www.astra.rs/wp-content/uploads/2017/11/Preziveti-nasilje-posledice-po-psihi%C4%8Dko-i-fizi%C4%8Dko-zdravlje-%C5%BErtava-porodi%C4%8Dnog-nasilja-i-trgovine-ljudima-1.pdf