Поводом 31. јануара, Националног дана без дуванског дима, наша колегиница Биљана Бискуповић, виши радни терапеут, одржала је предавање на радној терапији за пацијенте под овогодишњим слоганом ,,Свака цигарета смета“
Поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, током предавања посебно је наглашен значај престанка пушења. Једна од активности било је и добровољно тестирање заинтересованих пацијената о спремности за одвикавање од пушења.
По завршетку предавања, присутним пацијентима подељен је едукативни здравствено-васпитни материјал и брошуре.
Последице употребе дувана и изложености дуванском диму
Употреба дувана и дуванских производа је други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а повећава ризик оболевања и од болести дисајних путева и од малигних обољења.
Дувански дим садржи више од 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења.
Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши, од тога скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Изложеност дуванском диму повезана је са осам милиона превремених смртних случајева у свету годишње. У Србији, због коришћења дувана годишње преверемено умре 15.000 људи. Употреба дувана повезана је са повећаним ризиком оболевања и умирања од болести органа за дисање, болести срца и крвних судова, бројних малигних и других обољења. Зависност од дувана је призната као болест у Међународној класификацији болести СЗО (МКБ 10). Контрола дувана довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама, али упркос томе у свету и даље пуши сваки пети(21%) одрасли становник. У претходним годинама, на тржишту су се појавилии нови дувански и никотински производи чија популарност расте. Загревани дувански производи и електронске цигарете, представљају нови изазов у глобалним напорима за заштиту становништва од последица употребе дувана и изложености дуванском диму. Најновији резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије, показују да је 2020. године пушило 36% пунолетних становника Србије.
У Србији је употреба дувана већ дуги низ година један од најзаступљенијих фактора ризика по здравље, што потврђују и резултати Истраживања из 2019. године.
Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Мере контроле дувана које су имплементиране у свету у различитом обиму довеле су до смањења учесталости коришћења цигарета међу одраслима и адолесцентима. Међутим, у претходној деценији, у свету и у Србији је у порасту употреба дуванских и никотинских производа који раније нису били на тржишту или је њихово коришћење било ограничено на неке земље или поједине циљне групе као што је то у случају наргила.
Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. скоро сваки пети (17,7%) ученик првих разреда средњих школа је бар једном током живота пробао електронске цигарете. Ученици наводе различите мотиве за пробање електронских цигарета. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0 % дечаци и 72,6% девојчице). Поред тога, подаци показују да међу ученицима који су пробали електронску цигарету само 18,2% ученика мисли да је течност за електронску цигарету коју су први пут користили садржала никотин.
Као и у многим другим земљама, у Србији су се претходних година на тржишту појавили загревани дувански производи (ХТП). Код ових производа дуван се загрева на нижој температури у поређењу са пушењем цигарета, чиме се ствара аеросол који садржи различите супстанце. Ради се о производима који садрже никотин и који код младих који никада нису користили друге дуванске производе може довести до стварања зависности и преласка на друге дуванске производе. Због чињенице да су ови производи нови на тржишту, нема довољно података о дугорочним ефектима њиховог коришћења. У Србији је ове производе икада током живота користило 7,0% ученика првих разреда средњих школа. Стога се у оквиру Националног дана без дувана наглашава да употреба свих производа који садрже никотин изазива зависност, а да су млади посебно осетљиви на његово дејство.
Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине.
Пушење и КОВИД-19
Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању КОВИД-19, обољење изазвано новим корона вирусом САРС-ЦоВ-2. У циљу превенције преноса вируса САРС-ЦоВ-2 саветује се да се избегава додиривање лица рукама. Ова препорука се теже може применити код корисника дувана који током пушења или употребе дувана чешће рукама додирују лице, па зато пушење може представљати ризик код преноса вируса. Поред тога, током пушења скида се маска, која је у току пандемије у затвореним просторима обавезна.
Извор: Институт за јавно здравље Војводине
