Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као „стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО). Светска здравствена организација (СЗО) глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља”.
Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја саставни су део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања.”
Интервенције за промоцију менталног здравља унапређују опште благостање и спроводе се у окружењима где људи живе, раде, уче и напредују.
То укључује програме:
- менталног здравља у школама и на радном месту,
- интервенције у раном детињству,
- социјалну подршку и активно укључивање заједнице,
- оснаживање жена,
- програме борбе против дискриминације и
- друге интервенције које се баве социјалним детерминантама менталног здравља.
Посебан значај за ментално здравље имају социјална повезаност, осећај припадности и квалитет међуљудских односа. Савремена истраживања указују да социјална изолација и усамљеност представљају важне факторе ризика за нарушавање менталног и физичког здравља.
Извештај Комисије Светске здравствене организације о социјалној повезаности указује на то да су социјална изолација и усамљеност широко распрострањени проблеми са значајним последицама по здравље и благостање. Извештај наглашава потребу за јачањем социјалне повезаности и препознавањем социјалног здравља као важног аспекта укупног здравља. Снажније социјалне везе доприносе већем благостању, бољој отпорности заједнице и смањењу социјалних и здравствених ризика.
Унапређење менталног здравља захтева континуирану сарадњу институција, организација и појединаца, као и доступност проверених информација, подршке и ресурса у заједници.
Текст: интернет страница Института за јавно здравље Војводине
