У оквиру манифестације ,,Март – месец српског језика“, Друштво за српски језик и књижевност Србије за територију Ковина, Вршца, Беле Цркве и Пландишта организовало је на радној терапији литерарну радионицу под називом ,,Писмо из душе“, осмишљену као подршка опоравку особа на лечењу у нашој болници.
Радионицу је реализовала Маша Вулетић, проф. српског језика и књижевности – педагошки саветник, уз подршку наших радних терапеута и лекара. Циљ радионице био је да подстакне учеснике на размишљање о писању писма као универзалној људској потреби за изражавањем мисли и осећања.
На почетку овог читатељског сусрета, проф. Вулетић читала је примере писама великих аутора попут Данила Киша и Франца Кафке, као и надахњујућа писма Винсента Ван Гога, што је подстакло пацијенте на разговор о искуствима, осећањима и темама које су им блиске. Посебно интересовање и одушевљење учесника изазвала је прича о томе да су многи књижевни јунаци одрасли уз псе, коње, птице или мачке које нису биле само кућни љубимци, већ и емоционални ослонац, симбол слободе, наде или пријатељства. Након тога, учесници су уронили у свет писања писма, самостално их ковертирали и тиме заокружили процес стварања једне личне и аутентичне поруке.
Радионица је трајала сат времена уз одушевљење, смех и активно учешће свих присутних, а завршена је доделом похвалница свим учесницима за труд и ангажовање, што доприноси њиховом успешнијем и бржем оздрављењу.
Управо овакви сусрети и активности утичу на јачање осећања достојанства, прихваћености и наде, подсећајући нас на важност емпатије, међусобног разумевања и бриге човека за човека, која је у основи свега. Радионица ,,Писмо из душе“ уједно је и подсетник на важност неговања писане речи у савременом дигиталном добу.
