Хемофарм Фондација је у сарадњи са Асоцијацијом независних електронских медија (АНЕМ) и уз подршку Канцеларија ОЕБС у у Србији организовала на Копаонику едукацију лекара који раде на СОС линији у оквиру пројекта за борбу против депресије и стигме ,,Несаломиви“ и оператере Сигурне линије за безбедност новинара како би се унапредио рад пружања помоћи особама које се боре са менталним поремећајима.
Скупу су присуствовали лекари из наше болнице, Специјалне болнице за психијатријске болести из Вршцу и Горње Топонице, који чине националну мрежу за пружање бесплатне и анонимне 24/7 психо-социјалне подршке грађанима путем СОС телефона 0800/001 002.
Исто тако, оператери АНЕМ-ове Сигурне линије који пружају бесплатну 24/7 помоћ новинарима чија је безбедност угрожена 0800/100 115, присуствовали су едукативним радионицама о техникама и алатима који се користе у раду на телефону приликом пружања емотивне подршке особама у кризи коју је одржао Центар за емотивну подршку и превенцију самоубиства – Срце.
О сарадњи две важне СОС линије и међусобној подршци разговарали су представници Хемофарм Фондације, директори Специјалних болница, психолози и новинари, оператери линија.
Директорка фондације Сузана Ђорђевић се захвалила лекарима три специјалне болнице на свему што чине у оквиру пројекта Несаломиви. Указујући на то да су психолози и психијатри који раде на СОС линији често једине особе којима се особе које се боре са менталним поремећајима обраћају, она је додала да је до сада подршку путем ове линије добило више од 17.000 људи.
Председник УО АНЕМ-а Веран Матић објаснио је да последњих неколико година ради и као оператер Сигурне линије за безбедност новинара те да је кроз разговоре са угроженим новинарима схватио колико им је неопходна здравствена подршка. Уз подршку ОЕБС-а, урађена је анализа менталног здравља новинара која је показала забрињавајуће резултате.
Професорка психологије на Филозофском факултету у Београду, Тамара Џамоња Игњатовић путем видео линка је представила резултате ове анализе, нагласивши да битну улогу новинара у друштву треба да прати и већа системска брига за њихово ментално здравље.
Резултати анализе су показали да чак 70% новинара који су учествовали у истраживању сматра да оно о чему извештавају оставља неке психичке последице, а скоро сви сведоче о хроничним обољеним од којих је већина проузрокована стресом. Према речима проф. Дзамоња Игњатовиц, петина медијских радника има дијагнозу пост-трауматског синдрома, трећина има виши ниво стреса, али се више од половине новинара није обратило за помоћ иако су имали тегобе.
Скупу су се обратили и новинари аутори анализе, Јована Глигоријевић и Бранко Чечен, који су нагласили да многи новинари не препознају да је стрес ком су свакодневно изложени на послу узрок проблема, да су теме које највише утичу на новинарски стрес ратно извештавања, родно засновано насиље, организовани криминал и да је, глобално гледано, једино смртоносније занимање од новинара – дрвосеча.
Радионице које су потом уследиле бавиле су се темама као што су представљање основних алата интервенције за пружање подршке путем телефона, специфичности рада са особама које су доживеле губитак – компликовано туговање, владање техникама за избегавање манипулативних разговора, специфичности и изазови рада са суицидним пацијентима, као и веома важно избегавање негативних последица рада на СОС линији и стварање система подршке за оператере оваквих СОС линија.
Сузана Ђорђевић и Веран Матић су на крају радионице нагласили да ће све више бити потребна врста помоћи коју пружају лекари окупљени у мрежу Несаломиви и да је дестигматизација обраћања за помоћ психологу или психијатру неопходна широм Србије.
