Светски дан превенције самоубиства обележава се сваког 10. септембра и има за циљ подизање свести, смањење стигме око самоубиства и подстицање активности заснованих на доказима, чиме се могу смањити случајеви самоубистава широм света. Самоубиство представља значајан узрок смрти и процењује се да више од 700.000 људи годишње одузме себи живот широм света, а покушаји самоубиства и суицидалне мисли значајне су индикације за лечење у хитним психијатријским одељењима.
Суицид се најчешће одређује као активни или пасивни деструктивни чин у коме човек свесно и намерно одузима себи живот. За Шнајдмана, познатог суицидолога, самоубиство је усамљеничко и очајничко решење за трпљење које за једну особу изгледа као ситуација која нема другу алтернативу. Суицид јесте и облик поремећене комуникације у тренуцима тешких животних криза.
Већина фактора повезана је са симптомима болести и специфичним ситуацијама, укључујући и претходне покушаје самоубиства. Што их је више, већи је ризик од понављања. Самоубилачко понашање може бити различито за сваку особу, па разликујемо: апел аларм – као позив за помоћ, самокажњавање – као израз неиздрживог осећаја кривице, бег из неподношљиве ситуације, изазивање осећаја кривице и кажњавања других, уцењивање околине, импулсивно растерећење у напетости, израз доживљавања бесмислености живота и сл.
Један од модела за разумевање самоубилачког понашања јесте стрес-дијатеза која даје следеће тумачење: постоје људи који су рањивији, осетљивији и који под утицајем јаког животног стреса или тешких породичних односа одреагују суицидалним понашањем.
Чињеница је да се више од 90% укупног броја самоубистава догађа код особа које су пре самоубиства задовољавале критеријуме за дијагнозу неког психијатријског поремећаја. Често непрепозната и нелечена, депресија као озбиљан емоционални поремећај који битно утиче на функционисање оболелог и његов однос са другим људима, сматра се најважнијим ризичним фактором за самоубиство.
Истраживања показују да је самоубиство најчешће код тешког депресивног поремећаја, биполарног афективног поремећаја и алкохолизма, при чему је ризик од суицида 10–18%, код схизофреније је ризик 5–8%, као и код поремећаја личности.
,,За депресивног пацијента са ризиком за самоубиство важно је да што раније започне лечење уз интензиван надзор. Примењује се фармаколошка терапија, по протоколу и психотерапија, уз психосоцијалне интервенције. Психотерапијске интервенције су драгоцене ради смањења стопе самоубистава, ради успостављања поверења са пацијентом, смањења осећања безнадежности, повећања степена самопоуздања и подстицање социјалне подршке у сврху побољшања односа са другим људима.“ истакла је др Јованка Петровић, спец. психијатрије, в. д. директора СБПБ ,,Ковин“.
,,Особама које имају овакве или сличне менталне проблеме неопходна је помоћ и подршка и здравствених стручњака и шире друштвене заједнице. Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и професионалне службе које се тиме баве. Обраћање стручним лицима је кључан корак у превенцији самоубиства и охрабрујемо све особе које препознају код себе знаке упозорења, да се обрате за помоћ стручњацима из области менталног здравља у диспанзеру Специјалне болнице за психијатријске болести ,,Ковин“ и у Центру за ментално здравље у Панчеву. Психијатри, психолози и социјални радници наше болнице стоје Вам на располагању за сва Ваша питања, страхове, недоумице и др.“ поручила је др Јованка Петровић, спец. психијатрије, в. д. директора СБПБ ,,Ковин“.
У организацији Покрета за ментално здравље у Београду данас почиње четврти Фестивал менталног здравља под називом „Покрени разговор, промени причу”. На платоу испред Филозофског факултета биће постављени штандови на којима ће представници нашег Центра за ментално здравље из Панчева, затим колеге из Института за ментално здравље, Института за јавно здравље ,,Милан Јовановић Батут“ и други, разговарати са суграђанима о значају очувања менталног здравља, а грађани ће моћи и да се упознају са радом ових установа и евентуално закажу састанак са стручњацима за ментално здравље који раде у овим установама.
