Топлотни таласи, односно периоди екстремно високих температура који трају више узастопних дана, често праћени повећањем процента влажности ваздуха и смањењем брзине струјања ваздуха – представљају један од најозбиљнијих здравствених ризика повезаних са климатским променама. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), екстремне врућине сваке године узрокују велики број оболевања и превремених смрти, а очекује се да ће њихов интензитет, учесталост и трајање наставити да расту.
Како се заштитити током топлотног таласа?
- Држите стан или кућу расхлађеним. Током дана затворите прозоре, спустите ролетне или навуците завесе, нарочито на осунчаној страни. Проветравајте просторије ноћу и рано ујутру када је спољашња температура нижа.
- У идеалним условима, температура у затвореном простору требало би да буде испод 32°Ц током дана и испод 24°Ц током ноћи, посебно у просторијама у којима бораве бебе, старије особе и хронични болесници.
- Ако користите клима-уређај, држите врата и прозоре затвореним. Препоручује се да температура буде подешена око 27°Ц, уз коришћење вентилатора када је то могуће, чиме се постиже пријатан осећај хлађења уз мању потрошњу електричне енергије. Избегавајте велике температурне разлике између спољашње и унутрашње средине (више од 8–10°Ц).
- Расхлађујте тело туширањем млаком водом, коришћењем влажних пешкира или орошавањем коже.
- Електрични вентилатори могу пружити олакшање када температура ваздуха није екстремно висока, али при температурама изнад 40°Ц не могу спречити здравствене последице изазване топлотом, па је тада неопходно користити друге начине расхлађивања а до тада поставити флаше смрзнуте воде испред вентилатора.
- Пијте довољно течности током целог дана, чак и када не осећате жеђ. Најбољи избор је здравствено безбедна вода за пиће. Избегавајте алкохолна пића и ограничите унос веома заслађених напитака и већих количина кофеина.
- Код појачаног знојења надокнадите изгубљене минерале минералном водом, сланијим супама или растворима електролита, нарочито ако сте физички активни или имате хроничне болести, према савету лекара.
- Носите са собом флашу са водом. Уколико користите вишекратне флаше, бирајте стаклене, од нерђајућег челика или квалитетне пластике намењене за вишекратну употребу и редовно их одржавајте.
- Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, најчешће између 10 и 17 часова. Активности планирајте у раним јутарњим или вечерњим сатима.
- Смањите физичке напоре. Ако морате да радите или вежбате на отвореном, правите чешће паузе у хладу и редовно уносите течност.
- Када боравите напољу, носите лагану, светлу одећу од природних материјала, шешир или капу широког обода, наочаре за сунце са УВ заштитом и користите крему за заштиту од сунца са заштитним фактором СПФ 30 или вишим.
- Када год је могуће, током дана проведите неколико сати у климатизованом или другом расхлађеном простору (библиотека, културни центар, тржни центар или други јавни објекат), уколико свој дом не можете довољно расхладити.
- Користите јавне чесме и фонтане са здравствено безбедном водом за пиће или цистерне са пијаћом водом постављене током екстремних врућина.
- Ако путујете аутомобилом, правите редовне паузе ради одмора и рехидрације.
- Никада не остављајте децу, старије особе или кућне љубимце у паркираном возилу, чак ни на кратко.
- Редовно обилазите или телефоном контактирајте старије рођаке, комшије и особе које живе саме како бисте проверили да ли им је потребна помоћ.
- Пратите упозорења Републичког хидрометеоролошког завода Србије и надлежних здравствених институција током периода екстремно високих температура.
Препознајте знаке топлотног удара
Топлотни удар је хитно медицинско стање које захтева неодложну медицинску помоћ. Одмах позовите Хитну медицинску помоћ (194) уколико особа има:
- телесну температуру изнад 40°Ц;
- поремећај свести, конфузију или дезоријентацију;
- губитак свести;
- конвулзије;
- врућу, црвену и често суву кожу.
До доласка хитне помоћи особу треба преместити у хлад или климатизован простор, скинути вишак одеће и започети расхлађивање хладном водом или хладним облогама на врату, пазушним јамама и препонама.
Извор: Институт за јавно здравље Војводине
