,,Промена наратива о самоубиству"
Самоубиство је и даље глобални јавноздравствени проблем, који погађа појединце и заједнице широм света. У настојању да се ови догађаји у што већој мери спрече и подстакну позитивне промене, Међународно удружење за превенцију самоубистава (ИАСП) и СЗО обележавају 10. септембар као Светски дан превенције самоубиства, а у периоду 2024-2026. г. овај датум је посвећен теми: „Промена наратива о самоубиству“. Овај датум је установљен 2003. године, са циљем да усмери пажњу на феномен суицида, смањи стигму и подигне свест међу организацијама, доносиоцима одлука, стручном и лаичком јавношћу, шаљући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.
Циљ теме је подизање свести о важности промене наратива који окружује самоубиство и трансформација начина на који доживљавамо ово сложено питање. Промена наратива захтева системске промене. Реч је о преласку са културе тишине и стигме на културу отворености, разумевања и подршке. То значи залагање за стратегије, политике и законе који дају приоритет менталном здрављу, повећавају приступ здравственој заштити у вези са менталним здрављем и пружају подршку онима којима је потребна. То значи и улагања у истраживања како би се боље разумела сложеност самоубиства и развиле интервенције засноване на доказима.
Као део кампање за период 2024-2026. г, подстичу се појединци, заједнице, организације и државе да се укључе у отворене и искрене дискусије о менталном здрављу и самоубиству. Започињањем разговора можемо срушити баријере и подићи свест, разговарати са пријатељем или вољеном особом, делити личне приче и залагати се за ресурсе и услуге подршке за ментално здравље. Сваки разговор, без обзира колико мали, доприноси друштву које више разуме и пружа подршку. Бављење овим областима и сарадњом у различитим секторима, можемо створити подржавајуће и саосећајније друштво у коме је самоубиство могуће спречити и где се сви осећају цењеним и схваћеним.
У складу са овогодишњом темом, дато је неколико примера препорука за појединце о томе на који начин можемо променити начин на који говоримо о самоубиству у свакодневном животу:
- Проверите како су ваши ближњи. Одвојите време да се јавите некоме из своје заједнице, члану породице, пријатељу, колеги или чак странцу – јер то може променити ток нечијег живота. Обратите пажњу на људе за које мислите да се можда суочавају са тешкоћама и не плашите се да питате особу да ли размишља о самоубиству; пружање подршке, показивање емпатије и уважавање њихових осећања вероватније ће ублажити него погоршати њихову патњу. Подстакните их да потраже помоћ и додатну подршку.
- Информишите се. Размотрите могуц́ности за информисање или чак обуку о превенцији самоубистава и подизању свести о тој теми, како бисте могли да препознате особе са суицидним мислима и понашањем и пружите им подршку.
- Поделите своју причу. Особе које су преживеле покушај самоубиства или изгубиле блиску особу на тај начин често имају драгоцена искуства и могу нам помоц́и да схватимо колико су важне речи и поступци других људи. Дељење сопствене приче на безбедан начин, уз одговарајућу подршку, може имати снажан утицај на вас и на људе у вашем окружењу. Ваша прича може инспирисати друге да потраже помоћ и пружити им сазнање да нису сами.
Залажите се за подизање свести о менталном здрављу. Промовишите свест о менталном здрављу у својој заједници; користите друштвене мреже, локалне догађаје или чак неформалне разговоре како бисте помогли у ширењу те поруке.
О раширености самоубистава у свету, Европи и Србији
Процењује се да се годишње догоди више од 700.000 самоубистава широм света (1 од 100 смртних случајева), а свако самоубиство дубоко утиче на много више људи.
Према подацима Еуростата, добно-стандардизована стопа смртности од суицида у Србији показује изразит дугорочни тренд смањења. Стандардизована стопа смањена је са 17,28 на 100.000 становника 2012. године, на 9,78 на 100.000 у 2023. години, што представља смањење од око 43%. У истом периоду просечна стопа за земље ЕУ-27 смањена је са 11,74 на 10,37 на 100.000 становника. Тако је Србија, након периода у којем је стопа била значајно изнад просека ЕУ, 2023. године достигла стопу нижу од просека ЕУ-27.
У Војводини, такође, запажа се значајан тренд пада нестандардизоване стопе самоубиства у последњих 25 година, са 29,6/100.000 – 2000. године на 9,6/100.000 – 2025. године
Овај тренд представља важан јавноздравствени помак, али суицид и даље остаје значајан узрок превремене и превентабилне смртности. Посебну пажњу захтева изражена разлика између мушкараца и жена, с обзиром на то да мушкарци чине приближно три четвртине регистрованих смрти од суицида у Србији, као и то да је овај феномен други водећи узрок смрти међу младима (после саобраћајних несрећа). Због тога, континуирано праћење трендова, рано препознавање особа у ризику, доступност психолошке и психијатријске подршке и развој свеобухватних програма превенције остају важни елементи јавноздравственог одговора.
О превенцији самоубиства
Самоубиство је резултат конвергенције генетских, психолошких, социјалних, културолошких и других ризичних чинилаца, понекад удружених са искуством трауме и губитка. Људи који одузму себи живот представљају неуједначену групу, са јединственим, сложеним и вишеструким узрочним утицајима који претходе самом завршном чину. Таква хетерогеност представља изазов за стручњаке који се баве превенцијом самоубиства. Ови изазови се могу превазићи усвајањем приступа у превенцији који је на више различитих нивоа и кохезиван.
Превенција самоубиства захтева напор многих: породица, пријатеља, колега, чланова заједнице, здравствених радника, запослених у образовању, медија, свештеника, политичких и државних званичника, обучених волотнера. Такође, превенција самоубиства захтева интегрисане стратегије које обухватају рад на индивидуалном и системском нивоу, као и на нивоу заједнице. Истраживања указују на то да би напори на превенцији били много ефикаснији уколико би се одвијали на више нивоа, применом више различитих мера и плански.
Шта можете урадити?
Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, понудите јој разговор. Потребно је да јој покажете да није сама. Поставите се у позицију те особе и то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а и помоћи ће вама да реагујете на природан начин.
Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације.
Покажите да саосећате са њом, будите топли и стрпљиви. Немојте се устручавати да поставите питање о самоубиству. Не можете јој „усадити” ту идеју у главу, а уколико заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме.
Ако вам особа каже да размишља о самоубиству, схватите је озбиљно. Немојте покушавати да је „развеселите“, ни утешите тако што ћете омаловажити проблем („ма проћи ће ти то“, „није то тако страшно“). Немојте се усредсредити на решавање проблема (савети, примери других у сличним ситуацијама и др.) или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство.
Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидалним осећањима понекад је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа.
Ако сумњате (и ако утврдите) да је особа суицидална, врло је важно да утврдите да ли има план самоубиства и да ли има средства да тај план оствари, јер то говори о висини суицидалног ризика. Не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди.
Помозите јој да схвати да су проблеми РЕШИВИ и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Помозите јој да схвати да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно и да самоубиство не мора бити решење.
Нажалост, већини људи је врло непријатно да разговарају о самоубиству. У нашој култури је то табу-тема и друштво углавном игнорише постојање проблема. Али чињеница је да у свету готово милион људи годишње изврши самоубиство. Зато се не треба устручавати да понудите помоћ ономе коме је потребна!
Реченице које могу помоћи у разговору са особом за коју бринете да размишља о самоубиству:
„Чини ми се да си у последње време тужан/-на и несрећан/-на.“
„Како се осећаш?“
„Да ли ти се некада чини да ти је толико тешко да ти никад неће бити боље?“
„Да ли размишљаш о смрти?“
„Да ли размишљаш о самоубиству?“
„Како би то урадио/-ла?“
„Када си планирао/-ла да то урадиш?“
„Да ли би желео/-ла да ти неко помогне да нађеш други начин да изађеш из те тешке ситуације?“
У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван.
Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:
- Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства), на бр. 194;
- Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
- Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, на телефон 0800/300-303 (сваки дан, 14-23 часа);
- Изабрани лекар и психијатар у Дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите (не чекати да се изгуби снага за обраћање за помоћ);
- Психолози у дому здравља, на клиникама и у другим здравственим установама и удружењима грађана;
- Од 2022. године, развијене су и услуге за подршку менталном здрављу младих у оквиру иницијативе „Све је ОК“. Преко ове плаформе млади могу заказати „онлајн“ саветовање, упознати саветнике, добити информације како да позову СОС центре или се дописивати са психологом.
Текст преузет: интернет страница Института за јавно здравље Војводине
